Roditelji koji ne podržavaju blokade. Kako se izboriti?

Znam da nisam jedini, nažalost, pa evo pitanja za sve one koji imaju isti problem. Kako izlazite na kraj sa roditeljima koji ne podržavaju studentske proteste? S obzirom da ne živim u Beogradu, već tamo studiram, povremeno se vraćam kući i kako ulazim u kuću kreću provokacije oko protesta i soljenje pameti "kako se ističem" (jer imam trandparent?!), "kako će me obeležiti, pretući", "nemoj ići sada tuku", "nećeš naći posao" itd. Imao sam toliki stepen tolerancije i da sam ćutao i da sam lepo pričao, a sada mi već sve to prelazi svaku granicu. Ne mogu im objasniti da ovaj odvratni režim boli uvo i za fakultet koji pohađam i za smer i za visok prosek i za iskustvo, ali oni su ubeđeni da se to poštuje samo treb da se ĆUTI. Ne mogu im objasniti da sve što sam pomenuo imam, da radim praksu i da ih ne zanima ni da sam neutralan, ni da ćutim, već se mora biti njihov. Žive u iluziji u koju nekritički veruju, bez sopstvenog iskustva. Evo danas me nisu hteli pustiti iz kuće za neko manje okupljanje. Jesu mi roditelji, ali taj nivo zaglupljenosti (žao mi je što moram to reći), gledanja i (dez)informisanja preko Pinka i Happyja više ne mogu da podnesem. Inače imam 21 godinu i ne mogu dopustiti da me u ovim godinama neko sputava da radim šta želim. Takođe, pate od titule (diplome, koju još uvek nemam), pa time ni studente ne poštuju, jer oni ništa ne znaju dok ne dobiju PAPIR, a ne znanje?! Dajte mi neki savet ili iskustvo, ovo vređa inteligenciju!!!